Kako se pravilno zaštititi od sunca?

Pored opekotina, koje su svakako bolne i same po sebi opasne po kožu, usled preteranog izlaganja suncu dolazi i do pojava fleka, ljuštenja kože, crvenila, alergija, isušivanja, a posledica svega toga mogu biti maligne promene na koži, a u krajnjem slučaju i kancer.

Kako bismo sprečili da dođe do ugrožavanja zdravlja, potrebno je pridržavati se ovih saveta stručnjaka prilikom izlaganja suncu.

12 pravila za zaštitu kože od sunca

1. Adekvatna odeća koja štiti od sunca

Kako biste zaštitili kožu od štetnih uticaja UV zraka preporučljivo je da u toplim letnjim danima nosite odeću koja pokriva veći deo kože, ali dozvoljava da se osećate lagodno.

Lagano, ali gusto tkanje i materijali poput lana i pamuka dozvoljavaju koži da „diše“, a ujedno sprečavaju da bude pod direktnim udarom sunca. A suva odeća štiti bolje nego mokra.

I ne zaboravite na šešire i marame, jer tako štitite glavu, odnosno kosu, lice, uši i vrat, leđa, ali i dekolte.

2. Izbegavajte sunčanje kada je sunce u zenitu

Stručnjaci često skreću pažnju na to da je izlaganje sunčevim zracima leti najopasnije u periodu između 10 i 16 sati, kada su najjači. Izbegavajte, ako možete, da u tom periodu dana budete na suncu.

3. Korišćenje krema sa zaštitnim faktorom

Preporuka i savet lekara je da se koriste kreme koje imaju adekvatan zaštitni faktor! Na lice obavezno nanosite one koje imaju visok SPF – 50, a ako ste naumili da uživate u plivanju, izaberite one kreme koje su vodootporne.

4. Kreme sa zaštitnim faktorom nanose se u debelom sloju

Naravno, nema potrebe za debelim slojem zaštitne kreme, ali potrudite se da sloj kreme za sunčanje ne bude tanak, jer se tako njena zaštita smanjuje za čak 50%.

5. Redovno nanosite kremu za sunčanje

To znači da je potrebno da se pridržavate pravila, odnosno da obratite pažnju na zaštitni faktor jer on predstavlja vreme tokom kojeg vas krema štiti od sunca.

Primera radi, ukoliko koristite kremu za sunčanje sa zaštitinim faktorom 50, tada ju je potrebno nanositi na svakih 50 minuta do sat vremena kako bi ona adekvatno radila svoj posao. Svakako, pre izlaganja suncu, nanesite kremu 10 do 15 minuta ranije, kako biste koži omogućili dovoljno vremena da je upije.

Svako plivanje ili ulazak u vodu zahteva da nakon toga ponovo nanesete kremu za sunčanje.

6. Balzami za usne sa zaštitnim faktorom

Kao što brinete o koži, tako je i posebnu pažnju potrebno obratiti na zaštitu usana koje su veoma osetljive.

Zato tokom leta birajte balzame na usne sa zaštitnim faktorom.

7. Hlad kao zaštita od sunca

Iako hlad zaista nudi određenu dozu zaštite od sunca, budite obazrivi. UV zraci odbijaju se o različite površine – pesak, sneg, beton pa smo i dalje izloženi njihovom uticaju. Kada ste pod suncobranom ili zaštitom krošnje drveća imajte na umu da oni ne pružaju potpunu zaštitu pa je neophodno i u tim uslovima da nanesete kremu sa zaštitnim faktorom.

8. Izbegavajte dugo sunčanje

Iako je dugo sunčanje posebno opasno za osobe svetle puti, ni oni sa tamnijim tenom ne bi trebalo da preteruju u tome. Ako baš ne možete da odolite da se prepustite sunčevim zracima, izlažite se postepeno. Na taj način se može izbeći da se dobiju opekotine.

9. Oblaci ne štite od uticaja sunca

Često se može čuti kako se tokom oblačnih dana možete duže izlagati suncu ili sunčati. To nije tačno jer oblaci propuštaju UV zrake, te se može dogoditi da upravo tada nastanu opekotine.

10. Ako koristite lekove, proverite da li su fotoosetljivi

Neki od lekova mogu kožu učiniti dodatno osetljivom na sunce, čime se povećava rizik od pojave opekotina. Zato se pre izlaganja suncu posavetujte sa lekarom ili farmaceutom.

11. Zaštita kose od sunca

Danas su dostupni različiti sprejevi za kosu koji imaju zaštitni faktor, te je preporučljivo koristiti ih tokom sunčanja. Nakon toga, kosu dodatno nahranite posle pranja odgovarajućim balzamima.

12. Ishrana kao dodatna zaštita tokom leta

U periodu godine kada smo često izloženi suncu, u ishranu je poželjno uvesti hranu bogatu karotenoidima – koji pripremaju kožu za sunce, i vitaminom C – koji je štiti i pomaže joj pri regeneraciji.

Zato se preporučuje unos namirnica poput nara, šargarepe, paradajza, kurkume, semenki suncokreta i ribe, ali i dodatna konzumacija kalcijuma koji se naročito preporučuje osobama slonim alergijama.

Savet lekara specijaliste

Nakon leta preporuka je da obavite pregled kože kod lekara specijaliste, a naročito ako imate veliki broj mladeža na licu i telu.

Pored kliničkog pregleda, najadekvatniji je dermoskopski pregled izraslina na koži koji lekaru omogućava da vidi da li je došlo do bilo kakve promene koja nije vidljiva golim okom. Na taj način se na vreme može uočiti da li je neki od mladeža neophodno ukloniti kako bi se sprečio nastanak malignih promena.

I ne zaboravite, ove savete primenjujte i tokom drugih godišnjih doba, a naročito ako zimu provodite na planini, kada su obično lice i ruke redovno izloženi sunčevim zracima.