Krema za sunčanje je obavezan sastavni deo svakodnevne nege lica i tela već od trenutka kada počnu sunčani dani – u proleće. Naravno, njeno korišćenje se preporučuje i tokom zime, a naročito na planini. Kreme sa zaštitnim faktorom mogu se pronaći u skoro svim prodavnicama, ali kako odabrati odgovarajuću i koji SP faktor je potreban našoj koži? Ovih nekoliko saveta pomoći će vam prilikom donošenja odluke o kupovini SPF i drugih proizvoda za zaštitu od sunca.
Dakle, nije dovoljno da piše samo SPF, već potražite da li na proizvodu piše nešto od sledećeg:
Oznaka zaštitnog faktora podrazumeva dve stavke:
Dakle, ukoliko, na primer, na kremi za zaštitu od sunca piše SPF 30, to znači da će koža 30 minuta moći da bude izložena sunčevim zracima pre no što počne da gori, nego koža koja nema nanet proizvod sa zaštitnim faktorom.
Ako na proizvodu za sunčanje piše SPF 30, to znači da obezbeđuje odbranu od 97% UVB zraka. SPF 50 štiti od 98%, a SPF 100 – 99%.
Verovatno se pitate, a šta je sa kremama na kojima je navedeno da imaju veći nivo zaštite?
Američka Administracija za hranu i lekove (FDA), kao i lekari specijalisti članovi Udruženja protiv karcinoma kože, na osnovu istraživanja tvrde da kada na proizvodu piše veći nivo zaštite, to dovodi u zabludu potrošače navodeći ih da pomisle da ih veći broj više štiti pružajući im lažni osećaj sigurnosti.
Kao što se vidi iz prethodnog, razlika između SPF 30 i SPF 50 je samo 1%, odnosno takođe 1% između kreme sa zaštitnim faktorom 50 i one sa 100, te je zaključak da više od faktora 50 nema ništa bolju zaštitu od samog faktora 50. Zato se proizvodi sa oznakama od SPF 30 do SPF 50 već smatraju onima sa visokom zaštitom.
Ipak, to znači zaštitu od UVB zraka, a oštećenja kože i dalje mogu nastati od UVA zraka. Zato obratite pažnju da li na pakovanju piše da štiti i od UVA zraka. Oznaka je u krugu i može imati pored ispisan broj od 1 do 4, što označava faktor zaštite.
Preporuka je da se biraju kreme pre nego sprej. Iako se sprej lakše nanosi, ređe je teksture, a tokom nanošenja, delovi kože mogu ostati nezaštićeni. Ujedno, prilikom korišćenja spreja, iz pakovanja se oslobađaju hemikalije koje se mogu udahnuti i mogu biti štetne po zdravlje.
Kreme su bolje kada je koža suva, čemu doprinosi sunčanje, topao vazduh i morska voda. Kreme se preporučuju za korišćenje na licu.
Preporuka lekara specijalista jeste da birate kreme za zaštitu od sunca koje su vodootporne, ali ne zaboravite, one duže štite kožu dok ste u vodi. Posle plivanja, i njih je neophodno ponovi namazati na kožu.
Izraz vodootporna krema za sunčanje znači da se, u proseku, SPF zadržava na koži do 40 minuta, odnosno do 80 minuta, ako na pakovanju piše da je izrazito vodootporna.
Losioni za zaštitu od sunca se mogu koristiti za velike površine na telu i manje su masni od krema.
Gelovi za sunčanje su dobri za delove tela na kojima ima malja, kao što su, na primer, skalp ili grudi.
Kremu nanesite 15 minuta pre izlaganja sunčevim zracima da bi koža imala dovoljno vremena da je upije.
Iako oznaka zaštitnog faktora ukazuje na to koliko dugo je koža zaštićena od sunca, ne smemo zanemariti da se telo znoji. Zato je preporuka da se krema za sunčanje nanosi na svakih 1 do 2 sata, čak i češće, ukoliko ulazite u vodu ili se izrazito znojite.
Veoma je važno namazati je u dovoljnoj količini. Šta to znači? Kada se krema nanese u manjoj količini, smanjuje joj se faktor zaštite, nekada i upola. Da biste znali da li je mažete u adekvatnoj količini imajte na umu da je za zaštitu celog tela odrasle osobe prosečne visine potrebno oko 35 grama kreme sa zaštitnim faktorom.
A koliko je to kreme? Odprilike oko 6 kafenih kašičica. To znači da je pakovanje od 200 grama dovoljno za 5 do 6 nanošenja.
Naravno, nakon svakog izlaska iz vode ili brisanja peškirom, ponovo je potrebno naneti zaštitnu kremu, čak i kada je reč o vodootpornim.
Posetite nas na adresi, Kosovska 34, Beograd. Zakažite BESPLATNE konsultacije na telefon: 011/334-21-31 ili +381 63 338 334