Kako je poliklinika "Diva" postala deo biografije Nine Radulović, i kako se to uklapa u savete koje joj je njena mama Goca davala tokom odrastanja, te zašto joj je veoma važno da dugo bude zdrava i negovana, otkriva Vam Nina u svom prvom blogu, a biće ih još mnogo, pod nazivom "Moj dnevnik"!

15.05.1986. godine bio je dan koji su Gorica i Branislav Radulović dugo čekali. Nakon nekoliko godina studiranja stomatologije i isto toliko godina zabavljanja, teško stečeni miran ritam života, poremetila im je ćerka Nina, odnosno moja malenkost.

Bila sam, kažu, prilično „namrštena“ beba, kojoj je samo puna flašica mleka ili voćna kašica, vraćala osmeh na buckasto lice.

Moja majka, potpuno posvećena mom srećnom odrastanju, do duše krcatom obavezama, brzo je shvatila da devojčica koja raste ima potencijal da bude umetnička duša, jer je gotovo svaki nastup Majkla Džeksona imao identičan dubl. Prve aplauze za „posvećeničkim radom“ uvežbane koreografije i prateće kostime i šminku, dobila sam u stanu na Novom Beogradu, gde su mi svakodnevnu publiku činili baka, deka, mama, tata i dva ujaka sa porodicama.

Nisam znala ni olovku čestito da držim, ali već su palete boja krasile moje kapke, a ruž pomalo nevešto stavljen po ivici usana, razmazao bi se posle svakog raspevavanja za plesno-pevačku tačku. Zamišljeni mikrofon u ruci zamenio je pravi, u jednom bendu i nakon završene niže muzičke škole "Stanislav Binički" i već u prvim razredima III beogradske gimnazije novac, za moje „skromne“ tinejdžerske potrebe, počeo je da pristiže. Sve one godine sviranja klavira, odličnog uspeha u školi i treninga odbojke za koju me Bog očigledno dao nije, isplatio se. Imala sam izgrađene radne navike i želju da budem nezavisna vrlo rano.

 

Saveti o nezi kože mame Goce

 

Mama Goca, koju sam svako jutro gledala kako uz kafu drži, samo za mene, privatni tutorijal o šminkanju i pravljenju frizura, naučila me je da iako je mladost na mojoj strani, moram da je negujem kako bih i sa 60 godina bila zadovoljna svojim izgledom.

Usledile su godine studiranja Fakulteta političkih nauka, svirki, pa onda diplomiranje, prvi posao na televiziji i konačno 2.4.2011. godina, kada sam postala mama. Rođenjem sina Lava bezbrižnost života jedne jedinice, zamenile su neprospavane noći provedene u pevušenju uspavanki, beskonačno dojenje, držanje svih mogućih dijeta, ne bih li se vratila na kako kažu „devojačku“ liniju.

Ali ne želim da zvučim kao da se žalim, jer je dolaskom Lava ovaj moj svet dobio dimenziju neverovatnog. Počela sam više sebe da cenim i čuvam, mislim na budućnost, volim svoje telo i sve što život nosi, kako bih njemu što duže bila srećna i zdrava na raspolaganju.

Poslednje tri godine rastao je uz mamu koja je završavala master studije na svom matičnom fakultetu, tako da sada, kad se i on priprema za školu, ima običaj da kaže „i ja ću da učim kao moja mama“. Ove godine napunila sam 31 i prioriteti su se promenili. Obožavam svoj život. Naučila sam da cenim sebe i svoje najbliže i da im to svaki dan govorim.

 

Kako sam postala DIVA?

 

Dan mi počinje ljubljenjem i maženjem u Lavovom krevetu, a nastavi se pred kamerama Ženske televizije, gde uređujem i vodim emisiju „Zdravo Nina“. Uveče podetinjim na tepihu sa njim, mojom najvećom ljubavi, koja ima razumevanja i za moja povremena odsustva.

U našoj kući se Lav javlja na telefon i ako nisam prisutna kaže „Mama je otišla u Divu da bi mi bila još lepša“. Tako je i moje srednje ime postalo Diva.

Posle svih promena u životu koje „pišu“ po koži i ostavljaju trag, našla sam rešenje za probleme sa uraslim dlačicama, strijama, prvim borama. Slučajno sam upoznala DIVA tim, a sa jasnom namerom da stručno i pažljivo vode računa o meni, oni su postali deo moje biografije.